Страдање моје породице

Abstract

У знак сјећања на све невине жртве Другог свјетског рата прилажем Јавној установи „Спомен-подручје Доња Градина“ двије фотографије чланова моје породице, који су своје животе изгубили на најстрашније начине за вријеме Независне Државе Хрватске, само зато што су били Срби, само зато што су били послушни и вјеровали да Други свјетски рат неће трајати дуго.

Ступањем на власт НДХ одмах се приступило одвођењу мушка- раца на присилан рад и хапшењу угледнијих људи, попут трговаца, свештеника, учитеља и слично. Први напад на наше село десио се у љето 1941. године. Након тога је услиједила Козарска офанзива, у јуну 1942. године, као и депортације становништва у логоре Јасеновац и Стара Градишка, логор Сајмиште у Земуну те на присилни рад у Ње- мачку. Из моје породице страдало је 20 чланова.