Прилог истраживању злочина усташа у Лакташима: Цртице о судбинама људи који су давно нестали

Abstract

Пишем и записујем у помен на моју генерацију рођену 1941. године. У помен на вас којих више нема, јер сте отишли прерано са позорнице живота. Пишем из разлога да ове забиљешке послуже будућим гене- рацијама за озбиљнија истраживања и свједочења.

Мјесто Лакташи са својим засеоцима Центром, Гудуром, Пото- чанима, Брдом, Ријечанима, Лугом и Адом током НОР-а је дало велики број жртава, бораца и још већи број невино страдалих цивила. Јесен 1944. године била је најпогубнија за Лакташе и његово становништво. Извршен је незапамћен покољ у два наврата, у коме су страдале цијеле породице. Масовни покољ почео је 27. септембра 1944. године у до- њим селима Лијевча поља и настављен је током 28. и 29. септембра. Граница коју нису прешли са звјерским убијањима био је поток који одводи отпадну воду из бање Лакташи према Врбасу. Тај горњи јужни дио Лакташа (из насеља Гудура) штитио је Пашко Анић, Хрват, који је са усташама договорио да не дирају његове кошије Србе. Рација муш- ког становништва извршена је у петак 3. новембра 1944. године. Тада су дигли све мушкарце из двије куће Ињаца, једне куће Петковића и једне куће Балабана. Одвезени су камионима у логор Стара Градишка. Породице Кецман и Сопић, наше прве комшије, стријељане су. Ова рација је обухватила, осим Лакташа, и сва села уз главну цесту Бања Лука – Босанска Градишка.