Кнежопоље и Кнежопољци у прошлости и садашњости

Abstract

Драгослав Алексић, наставник, са- купљач народних умотворина, етнограф (1896, Рипањ, Беог- рад – послије 1950). Основну школу је завршио у Рипњу, а нижу гимназију у Београду. Учитељску школу је похађао у Алексинцу и Неготину. Учествовао је у Првом свјетском ра- ту. Због болести евакуисан је из Солуна на лијечење у Фран- цуску, гдје је наставио похађање учитељске школе, да би је довршио у Скопљу 1919. године. Као учитељ је радио у Срби- ји, а након завршене Више педагошке школе (1928) у Беог- раду, радио је као наставник у Босни (између осталог, и у Бо- санској Дубици) и Хрватској. До Другог свјетског рата обја- вио је четири збирке народних пјесама и монографију о Бо- санскодубичком срезу.1 „Кнежопоље и Кнежопољци у прош- лости и садашњости“ први је покушај синтезе дубичке исто- рије. Штампано у Босанској Дубици 1931, дјело је од савре- меника претрпјело озбиљну критику. Алексићу је замјерано да је цијеле документе и изводе из књига некритички препи- сивао, те да је компилатор, а не аутор дјела.2 Гледано из да- нашње перспективе, када су многи документи изгубљени у Другом свјетском рату, баш компилаторски сегмент ове књи- ге даје јој значајну вриједност. У наставку доносимо једно од поглавља наведене монографије у којој се описује босанско- дубички срез непосредно прије Другог свјетског рата, као и многи Дубичани, који су страдали у геноциду Независне Др- жаве Хрватске.