Дневничке забиљешке проте Благоја Шиљеговића и проте Милана Матавуља о прогону и интернацији (изводи из дневника)

Abstract

Независна Држава Хрватска је као непријатеље првог реда означила српску интелигенцију. Међу њом су високо, ако не и највише мје- сто заузимали свештеници Српске православне цркве – посебно они који су осим свог пастирског рада били и политички ангажовани. За такве све- штенике није било милости. Као и за друге епархије СПЦ које су се нашле на простору НДХ, исти случај је важио и за Епархију бањалучку. Већина оних свештеника који су се истицали у свом свештеничком и националном раду, убијена је одмах – готово у мјесец дана постојања ове квислиншке творевине. Поједини су се успјели спасити бијегом, а у неким епархијама у Босни и Херцеговини и прикључењем неком од првих покрета отпора. Нај- већи дио свештенства Епархије бањалучке похапшен је уочи Петровдана 1941. године, потом пребачен у Цапраг, а одатле у Србију. Свештенички извјештаји и свједочења налазе се данас у Архиву Српске православне цр- кве у Београду и Архиву Југославије у Београду, а сличне изјаве неки све- штеници су давали и Комесаријату за избјеглице. У овом раду бавићемо се мемоарским записима прота Благоје Шиљеговића из Мирковаца – Кнешпо- ља и Милана Матавуља из Турјака, који до сада нису објављивани.