Страдања у Лијевчанском Поткозарју 1941–1945: страдање породице Љубичић

Abstract

Немачке, мађарске и италијанске војне силе успеле су да окупирају Краљевину Југославију у кратком периоду. У Загребу је 10. априла 1941. године проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ). Усташе су заједно са делом италијанске војске по доласку у Загреб биле мало- бројне, али се врло брзо показало да ова новоуспостављена власт има велику подршку хрватског народа. Хрватска власт је све време прона- лазила упориште у подршци Католичке цркве и већином заступљене Хрватске сељачке странке. Муслиманско становништво је подржавало ову власт јер су дуже време били незадовољни својим статусом, еко- номским реформама, верским и социјалним разликама. Таквим прин- ципима у значајној мери допринели су и ставови муслиманско-ислам- ских институција и ауторитета у Првом и Другом светском рату.1 У тако оформљеној држави први и темељни закони били су јасно засно- вани на расној дискриминацији, односно показивањем супериорности изнад осталих народа на том подручју. Овакав терор над становни- штвом Босне и Херцеговине убрзо се претворио у геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима, налик верским злочинима и прогонима у поједи- ним деловима Европе у 16. веку. Према проценама, у овим прогонима, убијено, умрло или нестало је 16.500 Срба.