ULOGA DRŽAVE U PREVAZILAŽENJU ETIČKIH, RELIGIJSKIH I KULTUROLOŠKIH RAZLIKA, SA ASPEKTA UTICAJA GLOBALNIH MEDIJA I MEĐUNARODNOG FAKTORA, KAO MERILO SAVREMENOSTI POLITIČKOG SISTEMA

Abstract

Država je klasna organizacija koja štiti interese vladajuće klase aparatom prinude fizičke sile kojim raspolaže. Međutim, država je determinanta politike koja se sprovodi nad narodom koji u njoj živi. Samo nadnacionalna kulturološka i religijska politika mogu obezbediti da se kroz proces obrazovanja koji započinje u obdaništu kod dece razvije osećaj prihvatanja različitosti.
To je dugotrajan proces koji zahteva višedecenijski napor i obrazovno zalaganje. Fobija od jačanja ekstremizma javlja se u društvima koja imaju realan problem da budu ugrožena od strane onih koji nisu prošli kroz proces obrazovne indoktrinacije ili je pak ta obrazovna indoktrinacija imala previše snažan religijski karakter. Kroz svetsku, pa i evropsku prošlost, religija i kultura, kao sastavni elementi šireg fenomena – etike, često su se mešale, ali i sukobljavale. Uvek iz sukoba nastane krvoproliće. Svaki rat ima isključivo ekonomsko-ideološki karakter, religija je samo izgovor, a kultura predmet lažne odbrane. U desničarski orijentisanim društvima (državama) uticaj religije je dominantan i to je u direktnoj suprotnosti sa kosmopolitizmom kao svetskim fenomenom. Uloga države je da stvori nacionalno svestan, kulturno odgovoran i religijski neuticajan poredak, a taj proces se postiže strateškim dugoročnim obrazovanjem. Da bi se ovakva politika mira širila svetom neophodno je da međunarodne institucije zauzmu jasan stav i stimulišu razvoj sveobuhvatnog kosmopolitizma. Politički sistem je osnova progresivne političke misli u jednom društvu, što će umnogome doprineti razvoju same države. Religija i kultura sastavni su deo identiteta političkog sistema, odatle i potiče interakcija koja može dati pozitivan ili negativan efekat na celokupno društvo.