Measuring Total Factor Productivity: Accounting for cross country differences in income per capita // Мјерење укупне факторске продуктивности: обрачун међудржавних разлика у БДП-у по раднику

Authors

  • Stevo Pucar Економски факултет Бања Лука
  • Zoran Borovic Економски факултет Бања Лука

DOI:

https://doi.org/10.7251/ACE1319075P

Abstract

Summary: Why are some countries so much richer than others? Why do some countries produce so much more output per worker than others? Influential works by Klenow & Rodriguez-Clare (1997), Hall and Jones (1999), and Parente & Prescott (2000), among others, have argued that most of the cross country differences in output per worker is explained by differences in total factor productivity. Total factor productivity measurement enables researchers to determine the contribution of supply-side production factors to economic growth. Development Accounting is a first-pass attempt at organizing the answer around two proximate determinants: factors of production and efficiency. It answers the question “how much of the cross-country income variance can be attributed to differences in (physical and human) capital, and how much to differences in the efficiency with which capital is used’’?In this article, we will outline framework for growth accounting to account for cross-country difference in income of Republic of Srpska, Republic of Croatia and Republic of Serbia. The current consensus is that differences in income per worker across countries do not arise primarly from differences in quantities in capital or labour, but rather from differences in efficiency with which are these factors used. We find that total factor productivity is very important for the growth of output per worker, but only in cases of Serbia and Croatia. In case of Srpska the most important factor for the growth of output per worker is growth of capital.

Резиме: Зашто су неке земље толико богатије од других? Зашто неке земље остварују много већи обим производње по раднику од других? Утицајни радови Klenow и Rodriguez-Clare (1997), Hall и Jones (1999), и Parente и Prescott (2000), између осталих, тврдили су да је највећи број међудржавних разлика у обиму производње по раднику резултат разлика у Укупној Факторској Продуктивности. Мјерење Укупне Факторске Продуктивности омогућава истраживачима да утврде допринос фактора на страни понуде привредном расту. Развој ‘’рачуноводства раста’’ представља први покушаја анализирања двије сродне детерминанте раста: фактори производње и ефикасности.  Ова анализа даје одговор на питање “колико су међудржавне разлике у оствареном БДП-у резултат међудржавних разлика у (физичком и људском) капиталу, а колико су резултат разлика у ефикасности којом се капитал користи’’?У овом раду ћемо приказати оквир за “рачуноводство раста’’ који ће се примјенити за обрачун међудржавних разлика у БДП-у по раднику за Републику Српску, Републику Хрватску и Републику Србију. Тренутни консензус међу ауторима је да разлике у БДП-у по раднику између земаља не настају првенствено због разлика у количинама капитала или рада, него због разлика у ефикасности са којом се ови фактори користе. Анализом смо дошли до закључка да је Укупна Факторска Продуктивност веома важна за раст производње по раднику, али само у случајевима Србије и Хрватске. У случају Српске најважнији фактор за раст производње по раднику је раст техничко-технолошке опремљености рада капиталом.

Published

2011-07-11