Финансијска ревизија јавног сектора – основа за активни пословни амбијент

Abstract

Рачуноводствени стандарди и законски прописи захтијевају да предузећа приказују имовину на истинит и објективан начин. Различитим прописима је наложено сређивање односа у јавним предузећима, с циљем материјално и формално исправног приказивања њихових финансијско ‐ рачуноводствених извјештаја. Менаџмент јавних предузећа често избјегава уношење такве имовине у имовински фонд предузећа, јер им то ствара и обавезу ревалоризовања и обрачунавања амортизације поменуте имовине, што има за посљедицу увећање трошкова, смањење нето резултата, што углавном резултира негативним финансијским резултатом.

На састављање и објављивање годишњих финансијских извјештаја директно утиче читав низ захтјева и то оних који се односе на рачуноводствено процјењивање, као и захтјев за откривањем, тј. објављивањем података у прописаној форми. Основни циљ поменутих захтјева јесте да створе претпоставке за фер и поштено финансијско извјештавање бројних инвеститора. Да би се схватио прави значај функције финансијске ревизије, неопходно је имати на уму да је увијек присутна реална могућност од неподударања интереса менаџмента предузећа који има одлучујући утицај на састављање годишњих финансијских извјештаја са интересима инвеститора чија имовина, на тај начин, може бити изложена губитку. Узме ли се у обзир мјесто и улога инвеститора у оквиру укупне националне економије, евидентна је важност функције финансијске ревизије у осигурању повјерења у механизам тржишта капитала и државе као регулатора и контролора тог механизма.