Велика трансформација за излаз из кризе

Abstract

Ово је криза неолибералног система. Падом социјализма почет ком деведесетих година прошлог вијека, историја као да се дефини тивно приклонила либералном капитализму, означавајући га као неоспорног побједника и универзални модел будућег уређења свије та. Развој друштва (државе) схваћен је као општа приватизација, ли берализација и дерегулација, при чему ће економски раст наступити као природни резултат тржишног аутоматизма и невидљиве руке. Тај систем је развио и похлепу. Богати су постајали богатији, а сиро машни сиромашнији. Та неравномјерна расподјела дохотка је резул тирала кризом.
Излаз из ове кризе је у великој трансформацији, односно прела ску са неолибералног система према држави благостања, која ће оси гуравати, кроз различите моделе, (1) производњу јавних добара (здравство, школовање, станове, социјалну бригу ...) која ће бити до ступна свима, (2) осигурати равномјерну расподјелу дохотка, (3) са чувати околину за будуће генерације. Невидљива рука тржишта и видљива рука државе морају дјеловати заједно, а новостворена ври једност треба бити равномјерно расподијељена између рада и капи тала. То је начин изласка из ове кризе и услов дугорочно одрживог развоја.