Јавно‐приватно партнерство у функцији превазилажења актуелне финансијско‐економске кризе

Abstract

Савремени глобализацијски токови и процеси регионалног повезивања националних привреда, а посебно успјешније провођење интеграције у Европску унију, подразумијевају потребу замашних инвестирања у инфраструктуру, нарочито у области саобраћаја, енергетике, телекомуникација, водопривреде, као и пружања услуга у домену општедруштвених дјелатности (школство, здравство, култура, спорт и сл.). Међутим, средствима неопходним за ефикаснију реализацију предњег не располаже већина земаља, посебно оних мање развијених и у процесу транзиције, што је случај и са Босном и Херцеговином. Наиме, с обзиром да Босна и Херцеговина и њени ентитети имају веома ограничену инвестициону компоненту у својим буџетима, не може се очекивати да се буџетским улагањима значајније оснажи јавна инвестициона потрошња. Ово тим прије када се има у виду да је глобална финансијско‐економска рецесија (у комбинацији са сложеним структуралним проблемима и ниском конкурентношћу домаће привреде) условила погоршање готово свих кључних економских индикатора земље и њених ентитета. Стога је неопходно чинити напоре и стварати претпоставке за што успјешније привлачење, односно ангажовање страног капитала у сврху реализације поменутих циљева, а јавно‐приватно партнерство представља један од посебно погодних облика инвестирања, како страног, тако и домаћег приватног капитала у сврху финансирања инвестиција у области експлоатације природних ресурса, изградње инфраструктурних и других јавних добара или пружања услуга, што је предмет разматрања овога рада. При овом, у раду се наводе основни модалитети партнерства, као и основне врсте ризика који су један од кључних елемената при процјени оправданости уласка у аранжмане ове врсте, а на крају рада даје се приказ односа финансијских институција према јавноприватном партнерству.