Контроверзе око ревизора у спречавању и откривању преваре

Abstract

Још од 40‐их година прошлог вијека траје расправа о улози ревизора у спречавању и откривању превара. То је посљедица „јаза” између онога што ревизори мисле да треба и могу пружити у вези са откривањем преваре и онога што очекују корисници њихових услуга, односно њихових извјештаја. Међународни стандарди ревизије и Међународни стандарди интерне ревизије су прописали шта требају чинити екстерни, односно интерни ревизори када су у питању преваре. И једни и други дужни су планирати и изводити ревизију са дужном професионалном пажњом, на начин да процијене ризик појаве преваре, њеног утицаја на финансијске извјештаје, односно на пословање организације и информишу руководство организације о томе. Међутим, проблем настаје онда када је у превару укључено највише руководство организације и поставља се питање: како требају поступити ревизори у таквим ситуацијама? С тим у вези постоје спорна питања која су размотрена у овом раду, на бази чега је указано на нека могућа рјешења која, између осталог, подразумијевају унапређење регулаторног оквира интерне и екстерне ревизије.