Ефекти глобалне финансијске кризе на развијеним и новим финансијским тржиштима

Abstract

Утицај кризе на развијене земље, земље у развоју и земље са настајућим тржиштем, испољава се и у реалном и у финансијском сектору. Док су механизми трансмисије преко трговине једноставни, механизми трансмисије кроз финансијске канале чине се комплекснијим, зато што су финансијске везе сложеније од интернационалне трговине. Забринутост због могућности прерастања финансијске кризе у другу велику депресију довела је до драстичног пада на тржишту акција и знатног губитка поверења потрошача и фирми у тржишне институције широм света. На развијеним тржиштима, у оквиру финансијског сектора, криза је највише погодила банкарски сектор, а најмање сектор осигурања. Утицај финансијске кризе на банке широм света испољавао се кроз повећану неизвесност у погледу квалитета дужника и мању доступност извора финансирања. Финансијска криза је преко погоршања фискалне позиције земље, утицала на погоршање перформанси тржишта државних обвезница. Током иницијалних фаза, хипотекарна криза је мање утицала на земље са настајућим тржиштем него на развијене привреде. Дуготрајнија дисфункционалност тржишта, погоршавање економских услова у развијеним привредама и растућа глобална аверзија на ризик, утицали су сигнификантно на земље са настајућим тржиштем од краја 2008. године. Распламсавање финансијске кризе највише је утицало на земље са настајућим тржиштем са великим дефицитима текућег рачуна и чије банке су се пре кризе, у великој мери, ослањале на страно финансирање на велико.