Фискална политика у условима глобалне економске кризе и њен утицај на макроекономске агрегате у Босни и Херцеговини

Abstract

Један од највећих изазова бројних теоретичара и практичара широм свијетa у посљедњих пар година јесте актуелна економскa кризa. Пред њих је стављен изазован, али и одговоран задатак креирања мјера економске политике које ће минимизирати негативне ефекте глобалне кризе, довести до излазне стратегије, те, у дугом року, стимулисати привредни развој у одређеној приведи. Из бројних анализа и дескрипција ове проблематике формирала се једна општа, поприлично хомогена перцепција: како и зашто је дошло до кризе, те шта је потребно мијењати у систему како би се ризик од оваквих ломова у будућности свео на што је могуће мању мјеру. Насупрот овоме, у теорији, али и у пракси још увијек не постоји рецепти за сигуран и безболан излазак из кризе. У почетку се полазило од претпоставке да ће финансијске инјекције, у комбинацији са новостеченим искуством, саме по себи створити амбијент довољан за ефикасно дјеловање невидљиве руке тржишта. Међутим, временом је постало јасно да су снажне интервенције државе преко различитих мјера економске политике неминовне, те да се у условима кризе најчешће користе регулаторне, монетарне и фискалне мјере.