Теорија конвергенције и могућност "трећег пута" // CONVERGENCE THEORY AND THE POSSIBILITY OF A "THIRD WAY"

Abstract

Резиме: Двадесети век је обележен надметањем између два економска и политичка система: капиталистичког и социјалистичког. Није тешко закључити да и један и други систем имају како својих добрих, тако и лоших страна. Почетком шездесетих година прошлог века појавила се теорија о конвергенцији система, чији је аутор Јан Тинберген касније постао први добитник Нобелове награде за економију. Суштина теорије је да ће временом доћи до приближавања два система. Ова теорија је имала, и има, својих присталица и противника. Све до пада Берлинског зида, до извесне конвергенције је, ипак, долазило. Потом је наступио краћи период у којем је капитализам представљан као беспоговорно коначно решење за уређење људског друштва. Успеси Кине у реформисању свог система и економска криза која је захватила свет потврдили су потребу изградње другачијег, бољег економског, политичког и друштвеног система.

Summary: The twentieth century is characterized by competition between two economic and political systems: the capitalist and socialist. It is not difficult to conclude that both systems have as their good, and bad sides. In the early sixties, there appeared a theory on the convergence of systems, the author of wich was Jan Tinbergen who later became the first winner of the Nobel Prize for economics. The essence of the theory is that a gradual convergence of the two systems would come. This theory has had supporters and opponents. Until the fall of the Berlin Wall, a certain degree of convergence, however, had accurred. After that came a short period in which capitalism was presented as the indisputable historical final solution for the organization of human society. Achievements of China in reforming its system and the current economic crisis, confirmed the necessity of building a different, better economic, political and social system.