Реиндустријализација - између закашњелог буђења и нове парадигме привредног раста // Reindustrializa
DOI:
https://doi.org/10.7251/ACE1522009LAbstract
Резиме: Велики и снажан талас оптимизма који је почетком 90-их година 20. вијека захватио бивше социјалистичке земље у погледу коначног исхода транзиције је већ крајем прве декаде 21.вијека смијенио још снажнији талас песимизма. Уједно, појавом глобалне економске кризе потврдило се да социјалистичка опредјељења немају шанси, да је капитализам подложан перманентној кризи, али да је упитна његова пролазност. Питање које се додатно са убрзавањем системске кризе на глобалном нивоу наметнуло јесте: могу ли бивше социјалистичке, мање развијене земље бити равноправни сарадници у процесу ширења мултинационалне привредне концепције, или ће завршити на периферији, што би значило даље раслојавање у нивоу богатства, болну експлоатацију оскудних привредних ресурса и све веће заостајање у индустријализацији. Полазећи од тога да проблем разумијевања динамике индустријског капитализма није ништа изгубио на свом значају ни до данашњих дана, аутори у овом раду имају за циљ да потраже одговоре на питање: да ли је и како могуће преокренути будући концепт развоја у земљама у транзицији у правцу веће свјетске једнакости у богатству, укључујући и питање реиндустријализације.
Summary: A large and powerful wave of optimism that the early nineties swept former socialist countries in terms of the final outcome of the transition is the end of the first decade of the 21st century removed even more powerful wave of pessimism. At the same time, the advent of the global economic crisis has confirmed that the socialist orientation have no chance, that capitalism is subject to permanent crisis, but it is doubtful its transience. The question used in addition to accelerating the systemic crisis in the global proficiency level is imposed, whether the former socialist, less developed countries become equal collaborators in the process of expanding multinational economic concepts, or will end up on the periphery, which would mean further stratification of the level of wealth, painful exploitation of scarce economic resources and the increasing backwardness in industrialization. Given that the problem of understanding the dynamics of industrial capitalism has not lost its importance even to the present day, the author in this paper aims to look for an answer to the question, whether and how to be reversed because the concept of development in the countries in transition towards more a world of equality in wealth, including the issue of re-industrialization.