Фискални утицај мигрантске кризе на националну економију // Estimating the Fiscal Impact of Migrant Crisis on National Economy

Abstract

Резиме: Посматрајући искључиво са економског аспекта, не узимајући у обзир етичку или политичку компоненту мигрантске кризе, аргументи о предностима и ризицима великог прилива избјеглица на економију једне земље зависе искључиво од специфичности економског окружења националне економије. Овај рад има за циљ дати процјену могућег економског утицаја избјегличке кризе у Европи, посебно на економију Босне и Херцеговине. У теорији, фискални ефекти имиграције у великој мјери зависе од карактеристика миграната које се односе на њихове вјештине, старост, дужину боравка у земљи домаћина, а који утичу на њихово учешће на тржишту рада и социјална права. Процјене фискалног утицаја имиграције су ограничене усљед недостатка података и тачних информација о широком спектру важних фактора који утичу на процјену. Због наведених разлога, изучавање ефеката у овом моменту заснива се на великом броју претпоставки које се морају узети у обзир у циљу предвиђања резултата. Истраживање смо спровели на хипотетичком сценарију већег прилива миграната у БиХ, који би под наведеним околностима имало одређеног утицаја на фискалну економију. Резултати истраживања показују да би се у кратком року повећало јавно трошење које произилази из тако великих токова миграција, али би за развијене земље Европе у дугом року такође могло бити и економских предности, под условом да се избјеглице адекватно интегришу на тржиште рада. Уколико би дошло до већег прилива миграната у Босну и Херцеговину, утицај на нашу економију првенствено би се огледао у ефектима на јавне финансије и тржиште рада. Раст јавних расхода за издатке смјештаја, прихвата избјеглица и социјална права, могућ пораст сиве економије што би посљедично довело до пада јавних прихода уз истовремено већу незапосленост усљед веће понуде радне снаге, представљало би значајан изазов за јавне финансије Босне и Херцеговине.

Summary: Observing from an economic point of view, without taking into account the ethical and political component of the migrant crisis, arguments about the benefits and risks of large inflow of refugees to a country’s economy, dependent basically on the specifics of the economic environment of the national economy. This paper aims to provide an assessment of the potential economic impact of the refugee crisis in Europe, especially on the economy of Bosnia and Herzegovina. In theory, the fiscal effects of immigration largely depend on the characteristics of migrants related to their skills, age, length of stay, and affecting their participation in the labor market and social rights. Estimates of the fiscal impact of immigration are limited by lack of data and accurate information on a broad range of important factors that affect the estimates. For these reasons, the study of effects at this point is based on a number of assumptions that must be taken into account in order to assess the fiscal effects of immigration, and the results tend to change based on these assumptions. Therefore, we conducted a survey on the hypothetical scenario of massive inflow of migrants in BiH, who under these circumstances had the most impact on the fiscal economy. The research results show that there will be short-term costs arising from such a large migration flows, but for the developed countries of Europe in the long term also be economic benefits, provided that the refugees integrate into the labor market. Should there be a large inflow of migrants in Bosnia and Herzegovina, the impact on our economy would primarily be reflected in the effects on public finances and the labor market. Increased unemployment due to higher labor supply, the growth of the grey economy which would consequently led to a decline in public revenues while increasing public expenditure for expenditures for social rights, and accommodation and reception of refugees, would constitute a significant challenge for the public finances of Bosnia and Herzegovina.