Утицај политика међународних финансијских институција на економски положај Републике Српске

Abstract

Мале, отворене привреде, каква је и привреда Републике Српске, веома су зависне од кретања у међународном економском окружењу. Неповољна привредна структура, наслијеђена из претходног социјалистичког уређења, те неадекватно спроведен и незавршен процес транзиције у тржишну привреду, повећавају неефикасност у алокацији расположивих ресурса. Ако томе још додамо и значајне политичке и социјалне терете претходног ратног периода, који се још увијек осјећају у Републици Српској, јасно је да су потребне веома „снажне” структурне реформе, које би довеле до значајнијег привредног раста.
Посљедња економска криза је показала да су мале привреде веома осјетљиве на поремећаје глобалних економских кретања. Са намјером да очува достигнути ниво буџетских давања, Република Српска је 2009. године, „ушла” у аранжман са Међународним монетарним фондом, који је до данас, са краћим прекидима, готово у потпуности оквир за све политике Републике Српске.
Управо због тога, намјера овог рада и јесте била да се истражи како су политике, међународних финансијских институција, прије свега ММФ-а,
који је оквир и за политике других међународних финансијских институци-
ја, утицале на економски положај Републике Српске. С тим у вези, прво смо
истражили макроекономска кретања у Републици Српској након економске
кризе, те анализирали кретања фискалних агрегата. У другом дијелу смо
анализирали политике међународних финансијских институција, а при-
је свега Међународног монетарног фонда, које су договорене са Републиком
Српском, док смо у трећем дијелу покушали да докажемо међусобну повеза-
ност политика међународних финансијских институција са кретањима
макроекономских и фискалних агрегата у анализираном периоду.
Сумирајући резултате нашег истраживања, закључили смо да привред-
ни раст још увијек није довољан да значајније утиче на фискална крета-
ња, а ефекти проведених структурних реформи су недовољни да озбиљније
зауставе негативне трендове по питању текућег дефицита и повећања
задужености. Анализом квантитативне повезаности појединих макрое-
кономских и фискалних варијабли са политикама ММФ-а, закључили смо
аранжмани са ММФ-ом нису статистички значајно утицали ни на једну
анализирану варијаблу. Блокаде аранжмана које су учинили поједини нивои
власти, онемогућиле су да програми дају своје пуне ефекте, јер је реализаци-
ја мјера у највећем броју случајева значајно каснила, док је износ средстава
дозначен од ММФ-а по годинама занемарљив у односу на укупне потребе за
финансирањем.