РЕГИОНАЛНA ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈA СТРУКТУРНИХ ПРОМЈЕНА ЗАПОСЛЕНОСТИ СТАНОВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
DOI:
https://doi.org/10.7251/HER2327181DAbstract
Рад анализира промјене у запослености по секторима привреде у Републици Српској и њеним нодал- но-функционалним регијама у периоду 2009–2019. године. Анализа промјена у структури запослених урађена је методом промјене удјела (shift-share) како би се утврдило да ли су укупни учинци промјена запослености у регијама у односу на национални просјек резултат његове економске структуре и/или стопа раста његових сектора. Посматрано је кретање броја запослених на националном нивоу (у овом случају нивоу Републике Српске), регионалном нивоу (регије Републике Српске) и локалном нивоу (градови и општине у припадајућим регијама). Резултати указују на изражену регионалну неједнакост у запослености. Национална компонента запослености, то јесте промјена узроко- вана националним трендом, највећа је у Бањалучкој регији, затим у Добојско-бијељинској и Сарајевско-зворничкој регији, а најмања у Требињско-фочанској регији. Резултати анализе секторске компоненте указују на то да кретање броја запослених на националном нивоу негативно утиче на кретање броја запослених на нивоу свих регија у прва три сектора, од којих је највећа негативна промјена забиљежена у секундарном сектору у свим регијама. Позитивну вриједност промјене биљежи само квартарни сектор, највећу у Бањалучкој регији, а најмању у Требињско-фочанској регији. Резултати анализе локалне компоненте на нивоу регија Републике Српске указују на то да само Бањалучка регија има конкурентске предности када је у питању кретање укупног броја запослених.