ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Abstract

Ратна дешавања у Босни и Херцеговини у периоду 1991–1995. године имала су као посљедицу сасвим нове друштвено-политичке, економске и територијалне односе на овом простору, што је довело до покретања низа демографских и социо-економских процеса и до морфо-физиономске и функционалне трансформације простора. Као фактори трансформације могу се издвојити: ново административно-територијално уређењe, специфичност географског положаја, прије свега близина Града Сарајева, те демографски процеси и повећање броја становника. Град Источно Сарајево, у међупописном периоду 1991–2013. године, остварио је пораст броја становника за 12376, односно број становника повећао се за 26 %. Просторно-функционална трансформација представљена је кроз анализу демографских промјена, затим кроз просторне и морфо-физиономске промјене, економске односно функционалне промјене и на крају кроз промјене земљишног покривача у периоду 2000–2018. Просторна структура града веома је специфична, најприје због некомпактности територије испољене у виду великих руралних простора којима су раздвојене урбане цјелине и територијалне изолованости дијелова општине
Трново, који су позиционирани у виду ексклаве у односу на остатак територије града. Циљ рада је да се утврди и прика
же до каквих је просторних промјена дошло од оснивања Српског Сарајева на истраживаној територији и да се на основу доступних просторних података прикаже и функционална трансформација простора. Наведену трансформацију
просторне и функционалне структуре прате многи проблеми попут демографских, економских, инфраструктурних и
социјалних, на које ће се указати кроз рад.