ОДНОС ИЗМЕЂУ NAO ИНДЕКСА, МРАЗНИХ ДАНА И ЕКСТРЕМНИХ И СРЕДЊИХ МАКСИМАЛНИХ ВРИЈЕДНОСТИ ТЕМПЕРАТУРЕ У ТУРСКОЈ

Abstract

О односу NAO индекса и падавина и средње температуре у Турској су проведене бројне студије
(Türkoğlu et. al, 2006, Türkeş and Erlat, 2003). У раду ћемо анализирати управо овај однос усљед недовољних
података о утицају NAO индекса на број мразних дана те на максималну и средњу максималну температуру.
Параметри телеконекције у мањој или већој мјери утичу на глобалну климу те на њену диференцијацију према
регионима. Турска је удаљена од океана а на климу у овој земљи више утиче NAO него ENSO (Sensoy et al,
2011). Рад се бави могућим утицајима NAO индекса (сјеверно-атлантске осцилације) на број мразних дана, те на
максималну и средње максималну температур у Турској. Коришћени су подаци са 41 хидрометеоролошке станице
у Турској и то вриједности за број мразних дана, екстремне максималне температуре и средње максималне
температуре за временски период од 1960. до 2015.године. Најновији подаци NAO индекса су преузети са
NCAR/UCAR Националног центра за атмосферска истраживања. Преузете су само вриједности индекса веће од
±0.5како бисмо елиминисали неутралну фазу NAO индекса. Мразним даном се сматра онај дан када је минимална
дневна температура ваздуха испод 0°C. Поред тога, коефицијенти корелације су израчунати коришћењем Pearson
формуле и за средње максималне и за екстремне максималне температуре, као и параметри броја мразних дана
укључујући мјесечни ниво и DJFM. Сматра се да је корелација слаба ако су вриједности r између ± 0.10-0.29,
за вриједности ± 0.30-0.49 она је умјерена, а за вриједности 0.50-1.00 је висока. Поред тога, ± приказује смјер
корелације. Уколико је израчуната статистичка вриједност (t) већа од циљане табеларне вриједности (према
степену слободе и нивоу значаја), хипотеза се не може потврдити те неће бити значајне корелације. У нашем раду,
степен слободе износи 56-2 = 54, а израчунати праг је ± 0.27 за α = 0,05 и ± 0.34 за α = 0,01. Према добијеним
резултатима, однос између NAO индекса и максималне температуре је негативан, што заправо значи да негативан
NAO индекс доводи до повећања максималне температуре. Умјерене/повишене и значајне негативне корелације
су измјерене у мају, децембру, те DJFM у већини станица. Постоји слаба позитивна корелација почетком и крајем
јесени (септембар и новембар). Уопштено говорећи, постоји слаба негативна веза између NAO индекса и средње
максималне температуре, мада се у јуну и октобру јављају умјерене и статистички значајне корелације будући
да су то прелазни мјесеци. Другим ријечима, негативни NAO индекс доводи до повећања средње максималне
температуре, док се слаба позитивна корелација јавља у августу. Однос између NAO индекса и броја мразних
дана је углавном позитиван, што значи да ће позитивни NAO индекс повећати број мразних дана док ће негативан
индекс довести до мањег броја истих. На већини метеоролошких станица је забиљежена висока и статистички
значајна позитивна корелација код DJFM осим у Истамбулу, Текирдагу, Чанакалеу и Мерсину. Према резултатима,
DJFM NAO индекс нарочито утиче на климу у Турској усљед атмосферске циркулације. Средња температура у
Турској у порасту је од 1981. године. Правац односа температуре је негативан док је позитиван када је ријеч о
броју мрзних дана.