ХИДРОГЕОТЕРМАЛНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ У ФУНКЦИЈИ ОБНОВЉИВЕ ЕНЕРГИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Abstract

Ниво савремене технологије омогућава да се данас искоришћавају појаве водних тијела као што
су извори топле воде/водене паре. На многим локацијама, код бушења бунара (вјештачких извора топле воде)
примјењује се и технологија као при проспекцији нафте. Низ је локација у свијету гдје се топли извори користе
код снабдијевања насеља, али и објеката различите намјене. На географском простору Републике Српске честе су
појаве љековитих минералних, термалних и термоминералних вода. Основни проблем валоризације извора топле
воде у Републици Српској је у чињеници што изучавани извори у бањама имају температуре воде, углавном, између
20 – 42оС. Изузетак је Бања Дворови са температуром од око 76оС. Позната је чињеница да се већина подземних
стијена на дубини од 6 – 10000 m налазе у појасу литосфере гдје су температуре око 300оС . У случају контакта
ових стијена са водом која је идеална геокомпонента, хумана цивилизација располагала би са огромним бројем
извора топлоте. Нажалост, ни у XXI вијеку није пронађена адекватна технологија. Другим ријечима, истраживања
путем дубоких бушотина су екстремно скупа, а за сиромашне земље су још дуго времена неизвјесна.