Културна географија је настала као реакција на географски детерминизам и статични дескриптивни приступ у истраживањима особености распрострањења културних елеменатаи форми у класичној антропогеографији. Њеним оснивачем сматра се амерички географ Карл Сауер (Sauer, 1925), иако су њени аспекти били заступљени и раније у антропогеографији и географији човека (Géographie humaine). И данас се културна географија дефинише различито − као строга наука са својим методолошким апаратом, или као аспекг или начин посматрања у географији. Сауер је дефинисао ову науку у духу посибилистичког концепта географије Пол Видал де ла Блаша. У духу тог концепта развијала се и српска антропогеографска школа Јована Цвијића, која такође има изразит културно-географски аспект. Циљ овога рада је да размотри питања предметне и методолошке суштине културне географије, у светлу различитих приступа и праваца развоја.
