У раду се говори о мјесту националне географије у систему географије као јединствене науке или једне из система географских наука. У вези с тим, дефинишу се предмет, задаци и циљеви проучавања националне географије. С теоријског, концептуалног и практичног становишта национална географија подразумијева двојак приступ предмету истраживања. С једне стране ради се о географији држава без обзира на то јесу ли оне настале на етнонационалном принципу или се ради о грађанским државама гдје сви грађани, ма каква етничка или било која друга обиљежја имају, припадају истој нацији. С друге стране, национална географија веже се за етнотериторијалност нације без обзира на то да ли та нација припада једној или више држава, што се у потпуности односи на српску националну географију. На бази релевантних географских истраживања и истраживања сродних наука дају се претпоставке за могућа рјешења кључних проблема у српском геопростору(српским земљама), од којих у први план стављамо проблеме територијалне организације и положај српског етноса у постојећим политичко-територијалним системима (географским формама). У вези с поменутим и низом осталих проблемау српском геопростору из сфере политичког, економског, социјалног, културног и осталих видова развоја, те у вези с проблематиком природних ресурса, животне средине и сл., српска национална географија у посљедњих сто и више година дала је и даје могућа рјешења у форми модела који ће обезбиједити свеобухватан развој српског националног бића и његово духовно јединство, не доводећи у питање легитимне интересе осталих етноса у српском геопростору, па и оних који су процесом етногенезе у дужем или краћем историјском периоду дошли до статуса нације на рачун српског етноса и српског националног бића.
