Једна од посљедица глобалних и регионалних климатских промјена су и промјене интензитета и фреквенција падавина у појединим областима или локално. У раду су приказане мјесечне количине падавина током 2010. и 2011. са одступањима у милиметрима и процентуално као и према припадајућем перцентилу, на основу чега се и утврђује категорија кишности/сушности а који је у вези с вјероватноћом тј. повратним периодом. На бази анализа количине падавина утврђено је да је 2010. година била екстремно кишна у посљедњих 60 година а да је 2011. година била најсушнија у инструменталном периоду. Добијени резултати указују на неопходност укључивања података о ризицима екстремних климатских појава, у овом случају падавина, код израде планских и стратешких докумената Републике Српске. Сем тога, честе смјене екстремно кишних и сушних година и њихов утицај на појаву поплава и суша утичу и на комплексност код техничких и технолошких рјешења за изградњу система за наводњавање али и одводњавање вода. Другим ријечима, екстремне падавине треба да буду веома битан параметар интегралног управљања водним ресурсима Републике Српске.
