У раду је анализирана примјена различитих и често међусобно супротстављених критеријума у типологији простора и насеља Босне и Херцеговине, чиме се доприноси формирању нереалних претпоставки о простору и његовим потенцијалима те отежава издвајање проблемских подручја и приступ комплексном планирању развоја. Анализом карактеристика територијално-административне организације БиХ, просторне дистрибуције и функционалности општинских средишта указује се на могуће просторне и развојне консеквенце као посљедице перцепције насеобинске стварности.
