ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ РУСКИХ КАРТОГРАФА У 19. ВЕКУ

Abstract

У 19. веку Србија и Црна Гора су водиле борбе за слободу и повратак на европску историјску сцену. У томе су имали значајну подршку Русије, која је имала своје геополитичке и геостратешке циљеве на Балканском полуострву, у вези са решавањем тзв. „Источног питања“ тј. питања геополитичког наслеђа Eвропске Турске. Руски картографи су радили на припреми прецизних топографских карата балканске ратне позорнице, на којој је Русија у току 19. века водила четири рата против Отоманске империје. У овом раду разматрају се први радови руских картографа на тлу Србије и Црне Горе, непосредно после руско-турског рата 1828‒1829. и Хатишерифа 1831. године, с посебним освртом на картографско приказивање граница. Њихове карте су представљале напредак у односу на дотадашње аустријске и друге европске карте, а данас представљају прворазредну архивску грађу као документи о првом државно-правном успостављању граница Србије и Црне Горе. Циљ овога рада је да привуче пажњу истраживача за проучавања тих географских карата и контекста у којем су оне настале.