ТИПОВИ И ПРОМЈЕНЕ ПОВРШИНСКЕ ВЛАЖНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ПРЕМА WАTER AND WETNESS БАЗИ ПОДАТАКA

Abstract

У раду су приказане промјене у влажности тла у Републици Српској (РС), које су се догодиле у периоду 2015–2018. Такође, дат је распоред влажних подручја по природним цјелинама и висинским зонама. Кориште- на је Copernicus Water and Wetness (WaW) база података, базирана на фотоинтерпретацији сателитских снимака Sentinel-1 и Sentinel-2, резолуције 10 m и 20 m. Влажна подручја су подијељена у четири категорије, на основу регистрованог процентуалног присуства воде и влаге у току године и годишњих доба: стална вода, повремена вода, стално влажно подручје и привремено влажно подручје. Резултати истраживања показују да привремене и сталне воде заузимају 0.48 % територије РС, стално влажна подручја 0.03 %, док највећу територију обухватају привремено влажна подручја која заузимају 1.81 % (влажност од 25 % до 75 %). Два највећа подручја на којима се влажност појављује, а која се разликују и по географском положају и по поријеклу влажности, су: Посавина и Семберија на сјеверу и средње висока и висока крашка поља на југу, у регији Херцеговина. Промјене у влажности тла које су регистроване у периоду 2015–2018. превасходно су антропогеног поријекла и односе се на исушивање мочварних подручја и рибњака. Најпознатији случај је резерват Бардача гдје је већина од некадашњих 11 рибњака претворена током посљедње деценије у пољопривредно земљиште. До сада није било дужих осматрања влажнос- ти земљишта унутар територије РС, па се главни допринос рада овдје може тражити.