СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ ОДРЖАЈЕМ (USUCAPIO)

Abstract

Тема рада је стицања својине оригинарним путем, тј.
одржајем, са кратким освртом на историјски настанак и развој
поменутог института али и његово позитивно – правно и
регулисање у упоредном праву. Анализирана су питања зако-
ните и незаконите државине, савјесне и несавјесне државине,
праве и манљиве државине, имајућу у виду да су услови за
стицање државине везани за квалитет исте. Такође, разматрани
су и рокова потребни за настанак одржаја, дејство уписа
својине стечене одржајем у јавну евиденцију непокретности као
и веза између одржаја и службености.
Одржај (доспјелост, усуцапио) представља оригинаран начи-
на стицања права својине на основу државине, која испуњава
прописане услове који се односе на њена својства (квали-
фикована, узукапиона државина) и која је трајала законом
одређено вријеме.
У данашњем праву, јављају се два облика одржаја, редовни
и ванредни, са својим специфичностима који се односе на
квалификовану (узукапиону) дрзавину и протек времена. За
стицање права својине редовним одржајем потребна је квали-
фикована државина и протек времена. Квалификована је она
државина која је истодобно законита, савјесна и права (није
манљива). За разлику од редовног одржаја, гдје се јавља
државина највећег степена квалификованости, ванредни одр-

жај се одликује мањом квалификованошћу државине али и
дужим роковима (довољно је да државина буде савјесна,
законитост се не тражи).
Значај института одржаја у праву не исцрпљује се само код
стицања својине над стварима већ се његово дејство простире
на још једну област, веома актуелну у правном промету. Наиме,
одржајем се могу стећи службености испуњавањем одређених
услова који се односе на државину (фактичко оставривање
службености) и рок (протек времена).