РАДНО ВРИЈЕМЕ УГОСТИТЕЉСКИХ, ЗАНАТСКО-ПРЕДУЗЕТНИЧКИХ И ТРГОВАЧКИХ ОБЈЕКАТА

Abstract

Уставом Републике Српске утврђено је да се општина преко својих органа у складу са законом стара о задовољавању потреба грађана у култури, образовању, здравственој и со-цијалној заштити, физичкој култури, информисању, занатс-тву, туризму и угоститељству, заштити животне средине и дру-гим областима и да извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине (члан 102. став 1. тач. 5. и 6) и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108. став 2).
На основу наведених уставних и законских одредаба скупштина општине је овлашћена да својим прописима уре-ђује, поред осталог, и радно вријеме угоститељских, занатско-предузетничких и трговинских објеката на њеном подручју. Имајући у виду да је оспореним чланом 23. став 1. Одлуке прописано да угоститељски објекти не морају, дакле могу радити и на дане републичких празника, Суд је оцијенио да овакво нормирање није у сагласности са одредбама члана 5. став 1. и 3. Закона о празницима. Како је поменутим законским одредбама изричито забрањен рад у дане празника Републике, поред осталог, и другим организацијама и лицима која про-фесионално обављају услужне и производне дјелатности, те предвиђена обавеза начелника општине/градоначелника да, ради задовољења неопходних потреба грађана, одреди која су предузећа, установе и друге организације са подручја јединице локалне самоуправе дужни да раде у дане празника Републике, то је по оцјени Суда оваквим прописивањем, доносилац акта изашао из оквира својих овлашћења утврђених овим законом.