ЕКСТЕРИТОРИЈАЛНО ДЕЈСТВО ЧЛАНА 3 ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА

Abstract

Члан 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода штити појединце примарно од мучења, те нечовјечног или понижавајућег поступања или кажњавања2 на територији Високе стране уговорнице Конвенције. Међутим, могућа је примјена овога члана и на ситуације када се наведена злостављања још нису десила, већ постоји стварна опасност да се десе. У том случају, она ће се десити тек уколико се изврши физички премјештај апликанта на територију друге државе. Опасност од аката забрањених чланом 3 Конвенције пријети на територији те друге државе која прима апликанта, а не од државе из које се премјешта апликант. Тада говоримо о екстериторијалном дејству члана 3 Конвенције. Апликант је у обавези да докаже да постоји стварна опасност да ће бити злостављан, уколико буде премјештен на територију друге државе. Да ли ће одређени акти представљати злостављање у смислу члана 3 Конвенције цијени се искључиво према стандардима из праксе Европског суда за људска права. Ова врста дејства члана 3 се у досадашњој пракси Суда редовно односила на ситуације изручења, протјеривања и азила.