УРОШ ПЕНА, БРАНИСЛАВ ПАВЛОВИЋ: „РЕГИОНАЛНА ПОЛИЦИЈСКА САРАДЊА“

Abstract

Ступањем на снагу Лисабонског уговора2, 1. децембра 2009. године, као један од главних циљева Европске уније наводи се успостава простора слободе, безбједности и правде без унутрашњих граница, спрјечавање и сузбијање криминалитета3. Лисабонски уговор, који је ступио на снагу након неуспјеха Уставног уговора, донио је, inter alia, интеграцију трећег ступа Европске уније у право Европске заједнице. Трећи ступ Европске уније се након 1997. године и Уговора из Амстердама односио само на полицијску и правосудну сaрадњу у кривичним стварима (Глава VI Уговора о Европској унији). Ступањем на снагу Лисабонског уговора, трећи ступ је премјештен у поглавље V. (Простор слободе, безбједности и правде) Уговора о функционисању Европске уније. Под овим поглављем уврштене су све „политике правосуђа и унутрашњих послова“: азил, миграције, гранична контрола, правосудна сaрадња у кривичним стварима, правосудна сaрадња у грађанским стварима, гранична контрола, организовани криминал, сарадња у подручју сузбијања незаконите трговине опојним дрогама, тероризам и полицијска сaрадња. У нормативном смислу важно је да се Лисабонским уговором мијења и поступак доношења правних аката Европске уније што у коначници доводи до трансформације кривичног права Европске уније из међународног подручја у супранационално подручје.