НОТАР КАО ПОВЈЕРЕНИК СУДА У ОСТАВИНСКОМ ПОСТУПКУ

Abstract

Нотарска служба је у правни систем Републике Српске
уведена Законом о нотарима који је донесен 2004. године, а први нота-
ри су почели са радом 11.03.2008. године. Законом је регулисана надлеж-
ност нотара да предузима нотарску обраду исправа, издаје нотарске по-
тврде и врши нотарске овјере. Поред тога, суд или други орган власти
могу нотару повјерити вршење и других послова који су у сагласности са
његовом надлежношћу. Тако је нотарима у циљу растерећења судова у
дијелу који се односи на спровођење оставинског поступка, а на основу
Закона о ванпарничном поступку додијељена и ова функција. Делегирање
надлежности нотарима у оставинском поступку практично је започело
ступањем на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о ванпарнич-
ном поступку, јер, иако је постојао правни основ у чл. 145 Закона о ван-
парничном поступку, због комликованости ни један оставински предмет
није додијељен нотарима.
Суд је обавезан нотару повјерити спровођење оставинског поступка,
а нотар има обавезу да прихвати спис предмета, осим ако неко од учес-
ника у поступку не захтијева спровођење поступка искључиво пред судом.
Нотар као повјереник суда у оставинском поступку може предузимати
све радње као и суд. Изузетно суд може нотару одузети спис предмета и
спровођење оставинског поступка повјерити другом нотару или пак сам
спровести поступак. Суд одређује нотару и рок у којем треба завршити
оставински поступак. На овај начин суд врши контролу рада нотара, по-
ред корективне улоге коју има у случају кад се пред нотаром појаве спорне
чињенице у погледу оставине. За спровођење оставинског поступка но-
тар има право на награду, као и накнаду одређених трошкова али у знат-
но мањем износу него што је то случај приликом предузимања других по-
слова из своје надлежности.