(НЕ)ЗАКОНИТОСТ ПОСЕБНИХ ИСТРАЖНИХ РАДЊИ

Abstract

Питање (не)законитости доказа чини нам се посебно зна-
чајним, с обзиром да се у пракси сусрећемо са олаком примјеном посебних
истражних радњи, ради прикупљања доказа о извршењу католошких кри-
вичних дјела. Посебне истражне радње се проводе због постојања основа
сумње о извршењу неког од кривичних дјела у погледу којих се може одре-
дити примјена ових радњи, ради тога из приједлога тужиоца треба да
се уочавају чињенице које поткрепљују постојање основа сумње. Такође,
једно од питања које је расправљено у раду јесте и судска контрола за-
конитости посебних истражних радњи. Између осталог, у раду смо се
осврнули на законску мањкавост у кривичном процесном законодавст-
ву Босне и Херцеговине, због сувише уопштене законске формулације, да
се посебне истражне радње могу одредити и за кривична дјела за која
се може изрећи казна затвора од три године или тежа. Основна теза
рада је да су законити докази прибављени посебним истражним радња-
ма, само ако су посебне истражне радње схваћене као крајње средство
у прикупљању доказа, како то налаже и члан 8 став 2 Европске Конвен-
ције о заштити људских права и основних слобода. Примјеном посебних
истражних радњи долази у сукоб право са неправом. Ради тога смо у раду
указали на условљену сличност између посебних истражних радњи и ин-
титута нужне одбране.