ПРАВА ДЈЕТЕТА У ПРАКСИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА
DOI:
https://doi.org/10.7251/SPMSR1952039MAbstract
Иако права дјетета као засебна категорија не постоје у
Европској конвенцији о заштити људских права и основних слобода, бројни
су случајеви у пракси Европског суда за људска права у којима се Суд бавио
овим правима, а на основу примјене чланова Конвенције којима је регули-
сано право на живот, забрана мучења, нечовјечног или понижавајућег по-
ступања и кажњавања, забрана ропства и присилног рада, право на пра-
вично суђење, право на породични живот, слобода мишљења, савјести и
вјероисповијести, слобода изражавања, слобода окупљања и удруживања,
право на образовање и забрана дискриминације. Из презентоване праксе
видно је да се, захваљујући принципу универзалности у погледу круга лица
који се могу обратити Европском суду, дјеца пред овим Судом појављују
као субјект поступка, а не као објекат заштите.
У раду се анализирају неки од предмета који се тичу права дјетета,
а у којима је Европски суд заузео одређене ставове као стандарде посту-
пања. Из анализиране праксе такође је видно да је Суд, вођен чињеницом
да се ради о једној од најрањивијих категорија сваког друштва, у сваком
од тих предмета примјењивао не само Европску конвенцију, већ и све рас-
положиве инструменте заштите права дјетета на међународном нивоу.