НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ У ПРАВОСУДНОЈ ПРАКСИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Abstract

Од 2002. године када је у кривичноправни систем Републи-
ке Србије уведено кривично дјело насиље у породици, ова се инкриминација
стално развијала у правцу побољшања ефикасности законских решења.
Најзначајније рјешење насиља у породици прописује Кривични законик
из 2005. године. Поред правно-теоријског приказа, у циљу указивања на
основне карактеристике законских рјешења у праву Републике Србије и
начин њихове инплементације у судској пракси Србије од стране надлеж-
них правосудних органа, у раду се анализирају статистички подаци Репу-
бличког завода за статистику за територију Републике Србије у периоду
2006-2016. године. Посебан дио рада се огледа у анализи казнене полити-
ке судова при пресуђењу пријављених кривичних дјела (односно њихових
учинилаца) како би се утврдила строгост или благост изречених врста и
мјера кривичних санкција у конкретним случајевима.
Послије усвајања Истанбулске конвенције, ова инкриминација добија
нову садржину, смисао и значај. Тако је 2016. године донијет посебан Закон
о спрјечавању насиља у породици са системом хитних мјера које треба да
спријече могућност понављања вршења овог кривчног дјела. Међутим, и
поред прописаних строгих казни затвора за учиниоце овог кривичног дје-
ла, његово практично оживотворење у судској статистичкој пракси ука-
зује на: висок обим, структуру и динамику кривичних дела ове врсте; ви-
сок проценат одбачених кривичних пријава, обустава и прекида истраге,
и благу казнену политику судова, која и поред прописане казне затвора,
најчешће изриче друге врсте кривичних санкција.