РЕФОРМА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - ОД СВЕДОКА САРАДНИКА ДО ОКРИВЉЕНОГ САРАДНИКА

Abstract

Први показатељ уплива адверзијалних елемената у кривич- ни поступак Републике Србије, био је успостављање инстиитута сведо- ка сарадника пре непуне две деценије. До 2011. године, Законик о кривич- ном поступку је више пута мењан и допуњаван, па су се саобразно томе мењали материјални услови за стицање овог процесног својства. Коначан раскид са дугогодишњом кривичнопресном традицијом начињен је, најпре пружањем могућности окривљеном да може бити странка у закључењу споразума о признању кривичног дела, потом кривице, а затим од 2011. године и странка у закључењу споразума о сведочењу. У раду је кроз дуго- годишњу законску регулативу дат најпре компаративни приказ институ- та сведока сарадника у домаћим легислативним оквирима, а потом кроз одређене специфичности института сведока сарадника указано на њихо- ве сличности и разлике. Како новоуспостављена законска регулатива није усклађена са новим процесним институтом, указује се на потребу допуне актуелних законских решења, посебно у делу који се односе на процесну и програмску заштиту окривљеног сарадника. Фокус предметне тематике усмерен је на кривична дела организованог криминала.