ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Abstract

Повријеђено је апелантово право на слободу и сигурност личности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц) и став 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода када су редовни судови, приликом продужења и контроле оправданости при- твора, пропустили навести конкретне разлоге и околности које оправда- вају закључак да би пуштање апеланта на слободу резултирало ванредним околностима услијед стварне (не апстрактне) пријетње нарушавању јавног реда у смислу одредаба члана 197 став 1 тачка г) Закона о кривичном по- ступку Републике Српске. С друге стране, није повријеђено начело прет-поставке невиности из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних сло- бода у ситуацији када у околностима конкретног случаја нема ништа што би упутило на закључак да је редовни суд оспореним рјешењима прејуди- цирао апелантову кривицу.