Социолошки приступ и научно посредовање у спорту // Sociological Approach and Scientific Mediation in Sports

Abstract

Резиме: Са социолошког становишта, поготово у ситуацијама кад се живот повлачи на све ужи понтон око кога хуманист треба да се бори у „води до кољена“, идеја да се наука и на подручју спорта примијени у хуманитарне сврхе добија све више присталица. Наглашавању овакве оријентације допринијело је сазнање и околност да је наука доведена у ситуацију да недостојно служи туђем користољубљу, да се претвара у средство против хуманитета и вриједности и да се све више преобраћа у увјежбаност, некритичну послушност и институционалну моћ. У односу на раније, традиционално схватање спорта, чини се да је потребно рећи шта се подразумјева под савременим спортом. У питању је један еластични епитет који више говори о ономе ко га употребљава, него о појави о којој је ријеч. Зато би увијек требало разграничити о којој врсти спорта се говори, шта се подразумијева под спортом итд. Социлогија у својим анализама узима у обзир ове специфичности покушавајући да одговори на питања зашто је спорт тако популаран. Као начин призводње друштвеног живота, спорт производи побједнике и поражене, а све то произлази из репродукције супарништва и такмичарског духа. Он поприма одређене садржаје, карактер, правце и вриједности у зависности од конкретно историјских услова, структуре друштва у чијим се оквирима развија. Спортска такмичења, на различите начине, изражавају вриједности и односе који реално постоје у друштву и међу људима.