ЕКОНОМСКА КРИЗА У ГРЧКОЈ

Abstract

Дубока економска криза у којој се налази Грчка представља
најдрастичнији примјер земље у кризи са свим негативним посљедицама на све
сфере живота и рада. Она није само производ фискалне неодговорности земље,
већ и бројних унутрашњих и спољних фактора попут велике зависности од
страног капитала, велике ослоњености на услужни сектор, ниске конкурентности
привреде и слабости Европске уније да се правовремено, на прави начин и
правим мјерама бори са асиметричним кретањима и дубоким кризама у земљама
чланицама. Криза је довела, у свом дугом временском трајању од скоро једне
деценије, до пада бруто домаћег производа, индустријске производње,
инвестиција, запослености, кредитне активности банака, директних страних
инвестиција, као и раста буџетског дефицита и јавног дуга. Проблем великог
јавног дуга Грчке није само проблем грчке владе, већ и влада и банака
Француске, Велике Британије и Њемачке које су, у периоду експанзије и похлепе
за зарадама, биле највећи кредитори грчком приватном и јавном сектору.
Досадашњи пакети финансијске помоћи праћени мјерама штедње не само да нису
дали жељене резултате, већ су земљу гурнули у даљњу рецесију, а рецесија, у
нова задуживања. Нема гаранција да ће и трећи пакет финансијске помоћи бити
успјешан. Без значајнијег отписа дугова од стране кредитора и економских мјера
које ће подстицати грчки економски раст, Грчка не може изаћи из кризе. Излазак
из кризе ће бити дуг, тежак и неизвјестан процес.