СЛОБОДНА ТРГОВИНА И РЕГУЛАТИВНИ ПРОТЕКЦИОНИЗАМ: НЕОПХОДНОСТ, ЗНАЧАЈ И ИНСТРУМЕНТИ РЕГУЛАТИВНЕ ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈЕ

Abstract

Упркос великим отпорима међународна трговина постаје све више слободна од свих врста препрека. Кроз мулти-латералне преговоре, али и кроз регионалне и билатералне преферецнијалне аранжмане, царине, као најдиректнија препрека слободној трговини, су већ елиминисане на велики број производа или пак значајно снижене тамо гдје још постоје. Нецаринцске баријере су по правилу у директној супротности са правилима и приницпима међународне трговине и као такве предмет су сталног надзора и елиминсања. У таквој ситуацији, техничка регулатива, односно технички прописи и стандарди те процедуре оцјењивања ускла-ђености производа са техничким захтјевима остају једна од кључних препрека међународној трговини. Иако се доносе или треба да се доносе из разлога ефикаснијег дјеловања трж-ишта техничка регулатива углавном намеће и додатне трошкове у међународној трговини. Међутим за разлику од других препрека, на данашњем степену развоја међународних еконо-мских и политичких односа није могућа њихова елиминација. Стога је прави изазов како, што је могуће више, умањити њихов негативан утицај.

Босна и Херцеговина је путем уговора о слободној трговини са земљама региона, ЕУ и Турском, либерализовала највећи дио своје међу-народне размјене укидањем или смањивањем царина и количинских ограничења на највећи број роба. Међутим, због неусклађености у области техничке регулативе и неадекватне инфраструктуре у тој области у скалду са модерним, прије свега европским захтјевима, БиХ још увијек не реализује све потенцијале које произилазе из слободне трговине.