ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ФИКСНОГ КУРСА (ВАЛУТНОГ ОДБОРА) У УСЛОВИМА ЕКОНОМИЈЕ БИХ

Abstract

Финансијско-економска криза која је погодила свјетску економију почетком 2008. проузроковала је: пораст јавног дуга и велики буџетски дефицит у многим земљама свијета, велики раст незапослености, смањење прилива иностраног капитала у земљама у развоју, интервенцију државе у спашавању великих фина-нсијских институција и у покушају да се оживе тржишта капитала, као и потербу веће помоћи ММФ-а и других међународних фин-ансијских институција земљама које су најсна-жније погођене кризом. Као посљедица напријед наведених процеса, макроекономско окружење БиХ се значајно промијенило од тада до данас. Први знаци кризе у БиХ су почели у финансијском сектору, тачније у септембру 2008. повлачењем штедних депозита, али се убрзо криза пренијела и на реални сектор. Да ли је у оваквим условима фиксни курс (валутни одбор) успостављен већ 1997. био предност или недостатак за економију БиХ, било је актуелно питање за многе, углавном домаће, експерте. Увођење валутног одбора у БиХ, као супериорне институције у односу на класичну централну банку у транзиционим условима, тре-бало је да има за циљ избјегавање ингеренција и злоупотребу државе, појединих интересних и политичких група и манипулација централне банке, те стварања предуслова за обезбјеђивање цјеновне и валутне стабилности, потенцирање буџетске равнотеже, успостављање конвертибилности и кредибилности економске политике, подржавање спољне трговине, штедње и инвестиција, привла-чење страних банака, финансијско интегрисање са развијеним земљама и слично. У овом раду је при-казан преглед резултата  анализираних појава везаних за фиксни курс у условима економије БиХ са одређеним препорукама: шта урадити да би недостаци фиксног курса  били  у будућности отклоњени.