МУЛТИПЛИКАТИВНИ ЕФЕКТИ ТУРИЗМА У УСЛОВИМА РЕЦЕСИЈЕ
DOI:
https://doi.org/10.7251/ZREFIS1307291SAbstract
Сви релевантни извори указују на високу отпорност туризма као привредне гране, чак и у условима глобалне финансијске кризе која се огледа и у привреди БиХ. Економски институт Економског факултета у Сарајеву је публиковао низ научно-истраживачких пројеката на ову тему, Институт Економског факултета у Бањој Луци израдио је Стратегију развоја туризма у Републици Српској, сајтови босанскохерцеговачких општина преплављене су локалним стратегијама, главни колач (бар што се тиче израде пројеката на Балкану) држи њујоршки Хорват. А са електронских и штампаних медија, у протеклим данима, додуше и свих претходних изборних периода, слушали смо до бесвијести „наше“ насмијешене политичке кандидате о туризму у БиХ (и пољопривреди) као развојној шанси готово сваке мјесне заједнице).
Нажалост, већина тих студија, пројеката и обећања нема своју конкретну примјену. Један од примјера, гдје се „нешто конкретно ради и гради“ је Андрићград, пројекат Владе Републике Српске, Општине Вишеград и нашег прослављеног режисера Емира Кустурице. Зато смо изабрали овај примјер за једну економску анализу, која би могла и осталим заинтересованим практично послужити.