Несрећни развод граматике енглеског језика од енглеске књижевности

Geoffrey K. Pullum

Апстракт


Језик и књижевност су се раздвојили као научне дисциплине: данас је могуће стећи диплому из енглеске књижевности без икаквог стручног знања о језику или, да будемо прецизнији, без познавања граматике енглеског језика. Једним дијелом, разлог лежи у чињеници да лингвистика све више подразумијева професионално усмјерење и научни приступ. Ипак, усредсредио бих се на други проблем, а то је чињеница да се чак и стручњаци који се баве енглеским често држе погрешних ставова у погледу граматике тог језика, што и није изненађење, пошто се на том пољу готово ништа није радило пуних двјеста година. Прво, још увијек су на снази неодрживе тврдње о структури језика – артефакти неодбрањивих анализа; друго, још увијек се, у великој мјери, вјерује неким „фантомским“ правилима која никад нису правилно уређивала језичке норме. Да бих представио неодрживе тврдње, у раду разматрам дефиницију лексичких категорија попут именице или глагола, обиљежје инфинитива (to) и погрешну класификацију приједлога. Када се ради о „фантомским“ правилима, разматрам раздвојени инфинитив, апозитивну употребу замјенице which, референте у генитиву који претходе приједлозима, помјерање приједлога на крај реченице и референте у једнини који се тичу личне замјенице у 3. лицу множине. Чланак завршавам кратким апелом за поновно уједињење језичких и књижевних студија.

Кључне ријечи


grammar, word classes, prescriptivism, infinitives, prepositions, literary evidence, linguistics.

Пуни текст:

PDF (English)


DOI (PDF (English)): http://dx.doi.org/10.7251/fil1511009p

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Ауторска права (c) 2015 Филолог – часопис за језик, књижевност и културу

Creative Commons License
Овај рад је објављен под Међународном некомерцијалном лиценцом Креатив Комон Атрибјушен 4.0.

Creative Commons License

ISSN 1986-5864 (PRINT)

E-ISSN 2233-1158 (ONLINE)