Звијер и љубав: Коњска еротологија у Шекспировој „Венери и Адону“

Jonathan W. Thurston

Апстракт


У наративној поеми Венера и Адон (1593) Шекспир представља два коња, малог шпанског и хитрог галопера, као средство којим коментарише људску сексуалност. Поред тога, овом терминологијом указује се на општа мјеста коњаништва у 16. вијеку. Шекспир користи књижевни симбол коња као репрезента људске сексуалности да би коментарисао актуелне политичке и државне односе. Род и животињска нарав (свијет) у потпуном су сагласју са класичним републиканизмом поеме. Испитујући Венерин империјализам, готово у потпуности шпански, открива се да је Шекспир био и те како свјестан коњичког правила да се коњаништво као вјештина уопште не односи на доминацију, а не тек површно упознат са коњичким дискурсом у класичном облику. У овом раду трага се за етимологијом Шекспирове коњичке терминологије у свјетлу англо-шпанских односа крајем 16. вијека.

Кључне ријечи


коњи, проучавање животиња, хипологија, коњички спорт, „Венера и Адон“, Шекспир.

Пуни текст:

PDF (English)


DOI (PDF (English)): http://dx.doi.org/10.7251/fil1512145t

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Ауторска права (c) 2016 Филолог – часопис за језик, књижевност и културу

Creative Commons License
Овај рад је објављен под Међународном некомерцијалном лиценцом Креатив Комон Атрибјушен 4.0.

Creative Commons License

ISSN 1986-5864 (PRINT)

E-ISSN 2233-1158 (ONLINE)