Од кибернетичке антропологије до трансхуманизма: к новој филозофији будућности

Authors

  • Дамир Смиљанић

DOI:

https://doi.org/10.7251/FLZB2001025S

Keywords:

виртуелност, кибернетичка антропологија, трансхуманизам, постхуманизам, будућност

Abstract

У прилогу се разматрају могуће консеквенце што их за собом повлачи све већи
утицај нових технологија не само на људско делање него и на саму људску природу. Тај
тренд у хуманистичким наукама документује разматрање виртуeлности као нове
епистемичке матрице и појава трансхуманизма одн. постхуманизма као изазова за
биоетичко мишљење. Филозофија као метатеорија хуманистичких наука мора да по-
свети више пажње тим тенденцијама технолошког доба уместо да рециклира старе
антрополошке и епистемолошке обрасце. Будућност тако постаје пројекат од енорм-
ног значаја за филозофију, а одређење промене слике света и човека нови задатак хума-
нистичких наука. У контексту разраде једне нове филозофије будућности акценат ће
да буде на етаблирању кибернетичке парадигме у савременим наукама. Као последица
те парадигме разматраће се тенденције у задњих педесетак година да се пројектује сли-
ка човека који унапређен од стране најновијих технологија може да компензује физичке
и психичке недостатке своје природе. Трансхуманизам је нови поглед на свет који отво-
рено пропагира потребу да се човек унапреди на тај начин и тиме преобрази своје биће.
Остаје отворено да ли ће тај тренд бити позитиван или ће се он можда показати као
израз неке нове идеологије.

Downloads

Published

2021-09-13