Сремска трговишта у XVIII и првој половини XIX века

Abstract

Срем се и данас, као и у ранија времена, налази на важној раскрсници путева
на Балканском полуострву и владавина над овом територијом увек је значила предност
у односу на друге. Хабзбуршка монархија је, у потпуности, завладала и Сремом, после
одлука Пожаревачког мира 1718. године. После тога почиње убрзани развој сремских сре-
дина, тзв. трговишта, о којима је реч у овом раду. Упоређивањем различитих пописа
с краја XVIII и прве половине XIX века, покушали смо да прикажемо демографску слику
сремских средина, које су, у највећој мери насељене, као и данас, српским становништвом.
Такође, на основу изнетих података указали смо и на њихов убрзани привредни развој.
Примера ради, у оквиру провинцијског (грађанског) дела Срема најубрзанији економски,
а и демографски развој, у овом периоду, имала је Рума, чији се број становника увећао
за готово једну половину. Исто тако, расла су и развијала се места у Сремској војној
граници, пре свих Земун, чије је становништво порасло за непуних двадесет година за
једну четвртину.