Сански Мост за вријеме Аустроугарске управе

Abstract

У овом раду приказана је историја Санског Моста и његовог становништва у
доба Аустроагарске. Послије окупације Босне и Херцеговине Аустроугарска је у основи за-
држала османску административно-територијалну подјелу. Котар (срез) Сански Мост
припадао је Бихаћком округу. Апсолутну већину становништва, које је тада живјело
у раштрканим селима, чинило је српко-православно. У периоду од 1878. до 1910. оно се
повећало за 104%. Пораст представља резултат природног прираштаја и знатног до-
сељавања. Главно занимање становништва била је пољопривреда. Већина људи била је
у кметском положају. Знатан напредак остварен је у трговини и занатству, док је ру-
дарство потпуно замрло. Развоју саобраћаја допринијела је изградња путева и пруге.
Унапријеђен је поштански саобраћај, успсотављене су телеграфске и телефонске линије.
Оснивањем друштава и задруга отпочет је развој културно-социјалног живота. Услијед
малог броја школа била је велика неписменост. Људи нису водили рачуна о хигијени,
што је био узрок епидемијама заразних болести. Ендемичне болести биле су гушавост
и сифилис. Избијањем Првог свјетског рата у Босни и Херцеговини почело је хапшење,
затварање и интернација виђенијих Срба у Санском Мосту. Недостатак мушке рад–
не снаге у пољопривреди, узрокован мобилизацијом, те долазак избјеглица, реквизиција
стоке и жита, проузроковали су оскудицу у храни. Велика суша 1917. још више је погор-
шала стање. Све тежи живот војника на фронтовима утицао је на појаву бјежања из
аустроугарске војске Савезницима. Многи заробљени Сањани ушли су у састав јединица
српске војске као добровољци. По завршетку рата Сански Мост био је међу мјестима
која су 27. новембра 1918. прогласила уједињење Босне и Херцеговине са Србијом.