Стање, проблеми и перспективе инклузивног образовања у време информатизације и дигитализације

Abstract

Нова политика инклузивног образовања је донела са собом низ промена, којима
ће се осигурати прелазак са хронолошки старијег концепта интегрисања детета у образо-
вање, на фокус креирања „образовања за све“. Такво образовање треба да буде отворено за
сву децу и у стању да сваком детету пружи квалитетно образовање, што би значило да
су школе оспособљене да приме и образују свако дете, укључујући и децу из осетљивих гру-
па било ког порекла и са било којом сметњом у развоју или тешкоћом у учењу. Могућност
коју пружа настава организована по инклузивним принципима је веома значајна. Суживот
и сарадња деце са сметњама у развоју и деце типичног развоја доводи до тога да деца са
сметњама у развоју успевају да стекну нека животна искуства која ће им у каснијем жи-
воту бити корисна. Предмет овог рада је инклузија у настави и учењу. Један од мотива за
покретање истраживања овог типа огледа се у тежњи ка унапређењу инклузивне образов-
не праксе. Циљ је теоријски анализирати досадашња истраживања о примени инклузије
у наставној пракси, те извести научно утемељене генерализације о стању, проблемима и
могућим перспективама инклузивне наставе у доба дигитализације. Посебан циљ овог рада
је указати на даље перспективе инклузивног образовања у нашим школама.