НАСЉЕЂИВАЊЕ АУТОРСКОГ ПРАВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
DOI:
https://doi.org/10.7251/GPFIS1701019CAbstract
Аутори у раду говоре о специфичном рјешењу Закона о насљеђивању
Републике Српске у погледу насљеђивања ауторских имовинских права.
Ријеч је о ограничењу круга законских насљедника на дијете, брачног
супружника и родитеље, а у одсуству наведених лица, као насљедник се
појављује држава. Указано је на пропусте законодавца, техничке и ло-
гичке природе, као и на неусклађеност одредаба Закона о насљеђивању са
одредбама Закона о ауторском и сродним правима, због насљедивости ау-
торског права као цјелине, а не само имовинскоправне компоненте. Огра-
ничењем круга законских насљедника одступа се од основних начела на-
сљедног права, начела универзалности насљеђивања и начела равноправ-
ности у насљеђивању, која происходе из уставних начела равноправности
грађана и једнакости пред законом. Анализирајући наведено законско рје-
шење кроз призму основних циљева насљедног права, заштите породице
и зашите приватне својине, показано је да предвиђено ограничење круга
законских насљедника нема правно ни друштвено утемељење. Посебна
пажња посвећена је проблему тумачења спорних одредаба о кругу закон-
ских насљедника, нарочито узимајући у обзир грађанско сродство. Закљу-
чак ауторâ је да у праву Републике Српске нема мјеста за посебна правила
насљеђивања ауторских права, те предлажу да се спорна одредба брише
из Закона о насљеђивању.