DEBLJINSKI PRIRAST STABALA KAO BIOINDIKATOR NJIHOVE VITALNOSTI: STUDIJA SLUČAJA SA PODRUČJA DESPOTOVCA

Abstract

Istraživanje procesa devitalizacije i sušenja stabala vršeno je u veštački podignutoj sastojini crnog bora
na području Despotovca, Srbija. Analiziran je debljinski prirast 30 dominantnih stabala, razvrstanih
na osnovu okularne ocene intenziteta devitalizacije u tri kategorije: zdrava (bez vidljivih simptoma
sušenja), devitalizovana (stabla sa proređenim krošnjama i slabo izraženim simptomima sušenja) i jako
devitalizovana (stabla sa suvim većim delom krošnje). Nakon procesa sinhronizacije debljinskog prirasta
stabala definisani su indeksi debljinskog prirasta ove tri kategorije stabala. U cilju kvantitativne ocene
devitalizacije i utvrđivanja procenta gubitka prirasta kod devitalizovanih i jako devitalizovanih stabala
računati su i dvostruki indeksi, nastali stvaljanjem u odnos indeksa debljinskog prirasta jako devitalizovanih
i devitalizovanih stabala sa indeksima debljinskog prirasta zdravih stabala.
Rezultati su pokazali da kod svih kategorija stabala u periodu od 1960. do 2000. godine postoje slučajne
varijacije indeksa debljinskog prirasta i preklapanje linija njihovih tokova, bez nekih jasnih razlika u
‘’šablonu’’ reakcije na prisutne stimulativne i ograničavajuće faktore rasta. Jasna i izražena odstupanja
u prirastu zdravih, sa jedne strane i devitalizovanih i jako devitalizovanih stabala, sa druge strane,
utvrđena su od 2008. godine. Prirast jako devitalizovanih stabala u 2014. godini iznosio je nešto manje
od 42%, a devitalizovanih 67% ostvarenog prirasta zdravih stabala. Daljom analizom indeksa prirasta
stabala uočeno je da razlike u prirastu ovih kategorija stabala počinju da se pojavljuju još od 2000. godine.
Ova činjenica upućuje na zaključivanje da je proces stvarne devitalizacije stabala počeo pre oko
15 godina, kada nije bilo nikakvih vidljivih simptoma.